Прави саиграч
Од раних дана Ти-Бола до такмичарског такмичења у софтболу, бруцошкиња и родом из Френклин Тауншипа, Кејли Грејсон је увек играла са једним циљем - да буде најбоља верзија себе, како на терену тако и ван њега.
„Желим да будем најбољи играч који могу бити, 100 одсто, али ако не могу бити играч какав могу бити, 100 одсто бих радије био најбољи саиграч и гурао друге људе напред“, рекао је Грејсон.
Кејли свој тимски усмерен менталитет приписује свом оцу, који је тренирао њен тим за софтбол, Индијана Гејторсе. Грејсон се, заједно са петоро својих саиграча из тима, обавезала да студира на колеџу Френклин.
„Убрзо након што сам се ја обавезала, све остале девојке су такође почеле да се обавезују; било је као воз“, рекла је Грејсон. „Било је тако забавно. Знајући да када дођеш на факултет и имаш групу, то је много лепше.“
Кејли, сада бруцошкиња у женском софтбол тиму колеџа Френклин, доноси свој менталитет који ставља тим на прво место на терен док остварује свој сан да игра колеџ софтбол.
„Не само да себе чиниш срећном, већ чиниш и своје мало ја поносним“, рекла је.
Иако је на кампусу тек неколико недеља, Грејсон каже да је уживала у упознавању својих колега из тима и да ужива у тимској динамици. „Овде су сви заиста повезани. Као да, ако ћемо се дружити, сви иду“, рекла је.
Када се суочава са тешким утакмицама или дугим тренинзима, Грејсон се окреће рутинама које је држе приземљеном. Отворено је говорила о прошлим проблемима и како је научила да се носи са притиском.
„Сви су раније избацили лопту, сви су оборили лопту“, рекла је. „Па зашто бих себе оборила ако не бих оборила своју саиграчицу због тога?“
Њена вера је такође одиграла важну улогу. Током средње школе, носила је малу фигуру Исуса у џепу током утакмица - симбол њеног поверења у нешто веће од себе.
„Била сам веома ослањана на Бога, мислим да је зато много боље прошла у последњој години средње школе“, рекла је. „Није у мојим рукама, у Божјим је рукама.“
Своју одлуку да се обавеже на Френклин приписује тренерки Бритни Харви, напомињући да су се лично повезале кроз Харвијев стил тренирања. Та веза, у комбинацији са атмосфером мале школе, одиграла је главну улогу у Кејлином избору.
Кејли своју љубав према спорту приписује породици. Њени родитељи су били спортисти. Њен млађи брат, Џеј-Џеј, игра бејзбол у средњој школи. Док гледа унапред, на терену и ван њега,
Кејли планира да студира основно образовање и нада се да ће израсти у најбољу учитељицу и саиграчицу каква може бити.