Деценијама пре него што је њен рад утицао на доношење одлука на нивоу Пентагона, Сара Џејн (Бејли) Хел (72) била је студенткиња која се пребацила на други факултет на колеџу Френклин, недавно удата, свакодневно је путовала на посао и припремала се за каријеру у образовању.

„У то време, шта је друго жена која је студирала математику могла да ради него да предаје?“, рекла је, делећи осећај који је више одражавао то доба него личну сумњу.

Пратећи традиционални пут након дипломирања, Хаел је стекла диплому основних студија и вратила се у свој родни град Шелбивил, Индијана, да предаје математику у средњој школи. Уживала је у поновном повезивању са својим бившим наставницима и помагању ученицима, али временом се осећала ограничено том улогом.

„Волео сам да предајем, али не и обавезе у кафетерији и надгледање библиотеке, и то што никада нисам могао да напустим зграду“, рекао је Хаел. „Постојало је неколико фактора који су ме навели да схватим да не желим да предајем до краја живота.“

Скоро две године након почетка своје наставничке каријере, Хаел је дочекала рођење своје прве ћерке и прешла на стално остављање куће. Годину дана касније, родила се њена друга ћерка, а убрзо и трећа. Усред подизања младе породице, осетила је и све већу жељу да настави своје образовање.

„Завршила сам мастер студије из математичког образовања на Универзитету Индијана 1976. године, још увек покушавајући да схватим шта желим даље да радим“, присетила се. Док је Хаел размишљала о каријери у рачуноводству, појавила се неочекивана прилика када су Национална научна фондација и Универзитет Пердју створили програм електротехнике за жене које су већ имале дипломе из математике или природних наука.

Хаел се сећа да је конкуренција за програм била жестока, са 125 жена које су се пријавиле за 25 ограничених места. На крају, само 17 жена је завршило програм, а она је била једна од њих.

„Није било лако“, рекла је. „Дефинитивно је било тренутака када сте знали да сте у простору који вам није увек био отворен.“ У многим погледима, све време се припремала за ту прилику. Као дете, често је радила заједно са својим оцем, електроинжењером који је водио радионицу за моторе пре него што је почео да подржава компаније за производњу електричне енергије широм Индијане. Програм електротехнике јој је пружио прилику да вежба и развија своје техничке вештине, и она је напредовала.

Док је завршавала студије на кампусу Универзитета Пердју у Индијанаполису, прихватила је посао са скраћеним радним временом у логистици у Поморском авионском центру (NAC), који се налазио у близини. Њен рад тамо је ескалирао од учења теорије до решавања проблема из стварног света након што је завршила инжењерски програм и прихватила понуду за посао са пуним радним временом. Била је 1982. година и почетак онога што ће постати њена 33-годишња каријера у управљању програмима за америчку војску.

У Северноатлантском ваздухопловном центру (NAC) провела је скоро деценију процењујући оружје и системе за навођење, решавајући проблеме и осигуравајући да компоненте ефикасно раде заједно. Тај рад је добио дубље значење током операције „Пустињска олуја“, када је помагала у подршци технологијама које се користе на америчким носачима авиона. „Осећате се награђено када радите нешто за земљу и за оне који су у војсци, штитећи их. То је драгоцен осећај“, рекла је.

Такође је допринела побољшањима система за противподморничко ратовање и научила да чак и најсложеније технологије могу зависити од малих детаља и људи који стоје иза њих.

Почетком 1990-их, Хаел је била мајка троје деце, разведена и борила се са новим нивоима независности. Улог је био више од личних амбиција; радило се о изградњи стабилне будућности за њену породицу. „Знала сам да се суочавам са стакленим плафоном у поморској авионици и да ми је била потребна каријера која би ми омогућила да издржавам своје девојчице и планирам пензију“, рекла је. Када јој је понуђена позиција у Команди поморских ваздухопловних система, преселила се у Арлингтон, Вирџинија, где је радила у противподморничком ратовању, електронском ратовању и другим одбрамбеним програмима. Четрнаестомесечни рад у Пентагону додатно је проширио њено искуство.

„Та канцеларија је радила на приватним хеликоптерима председника, а ја сам имала прилику да уђем у један да видим цео систем“, рекла је. Како је њена каријера напредовала, Хаел је наставила свој професионални развој и стекла је звање магистра наука из националне безбедности и стратешких студија са фокусом на командовање и контролу на Поморском ратном колеџу у Њупорту, Роуд Ајленд. Живо се сећа да је била на часу 11. септембра 2001. године, када су почеле да се откривају вести о отмицама америчких комерцијалних авиона од стране терориста.

„Изашли смо у ходник и видели то на мониторима“, рекла је. „Мислили су да је авион ударио у Пентагон. Евакуисали су зграду.“ Тај тренутак је нагласио утицај њеног рада на стварни свет и продубио њену посвећеност преузимању све више стратешки важних улога.

Године 2002, почела је тесно да сарађује са вишим војним официрима и поверљивим службеницима у Канцеларији за командовање и контролу Е6, која комуницира и руководи војним операцијама током криза, попут нуклеарних сценарија. На каснијим позицијама командовања и контроле, радила је у огранцима Морнарице, Ратног ваздухопловства и Маринског корпуса, доприносећи њиховим заједничким операцијама. У каснијој улози у Центру за свемирско и поморско ратовање, на задатку у ФБИ-ју за управљање програмима, Хаел је допринела системима дизајнираним за одржавање комуникацијских и командних способности чак и у најекстремнијим сценаријима. Њена последња и, како ју је описала, „омиљена“ позиција пре пензионисања 2015. године била је у Канцеларији за мреже и интеграцију информација Пентагона за Заједничку команду и контролу, која надгледа како информације теку кроз војску, осигуравајући да лидери могу да разумеју развој ситуација, комуницирају у реалном времену и доносе координисане одлуке.

У тој улози, Хел је сарађивала са инжењерима, вишим војним званичницима и цивилним лидерима како би ускладила програме и превазишла комуникацијске баријере. Стекла је репутацију постављања питања која би други могли превидети: „Шта је са овим?“ и „Да ли смо размишљали о томе?“

Поред своје техничке стручности, Хаел сматра да је комуникација била једна од њених највећих снага. Посебно је захвална на часовима књижевности на колеџу Франклин који су је подстакли да јасно и промишљено артикулише идеје. „На дуге стазе, та позадина ми је била заиста драгоцена“, поделила је. Било да сарађује са инжењерима, брифинзира војне лидере или води дискусије на високом нивоу у безбедним окружењима, јасноћа је била подједнако важна као и тачност. „Није важно колико знања имате ако не можете добро да комуницирате“, рекла је.

Осврћући се уназад, она не окружује своју каријеру препрекама, иако их је било много. Као жена која је ушла у инжењерство почетком 1980-их, сусретала се са тренуцима сумње, а повремено и са потпуним одбацивањем. „Један професор инжењерства нам је буквално рекао да треба да будемо код куће боси и трудне“, присетила се.

Али када је ушла у ову област и доказала своје способности, уследило је поштовање. „Радила сам са дивним људима током целе каријере; заиста јесам“, рекла је. „Имали смо међусобно поштовање.“ Она велики део свог успеха приписује истрајности, менторству и спремности да стално учи, било да је то значило савладавање нових техничких изазова, учешће у програмима лидерства или једноставно постављање питања на највишим нивоима. „Мој тата ми је увек говорио: 'Иди до врха'“, рекла је. „Ако имаш питање, иди питај.“ То је био савет који је понела из детињства у каријеру.

Сада, више од деценије након пензионисања, Хаел се осврће на каријеру која је пркосила очекивањима и обухватила изузетан распон искустава. „Сада не причам много о својој каријери; то је већини помало страни језик. Обично људима кажем да сам радила у много различитих техничких области у управљању програмима и системском инжењерству.“

Она остаје снажна заговорница врсте образовања која ју је први пут усмерила на тај каријерни пут. „Одувек сам сматрала да је образовање изузетно вредно за лични развој, а образовање из области хуманистичких наука вас проширује на начине које не очекујете увек“, рекла је.

На Френклин колеџу, ту ширину је открила кроз курсеве из књижевности, историје, религије и филозофије, док је истовремено студирала математику. „Френклин даје студентима прилику да виде шта им одговара“, рекла је. „Отвара врата за која можда нису ни свесни да постоје.“

Њен живот је доказ. Уместо да следи један, дефинисан пут, она је изабрала да пролази кроз нова врата чим су се појављивала.

Хел, становница Френдсвуда у Тексасу, била је поносна што је 2018. године позвана да разговара са студентима на часу математике на колеџу Френклин, где је поделила своје гледиште о вредности комбиновања образовања из хуманистичких наука са техничким стручним знањем. Недавно се вратила на кампус да би присуствовала гала вечери кампање, где је јавно покренута кампања Френклин напред.

Од: Ејми (Кин) ВерСтиг '96

Поново објављено из часописа Franklin College , лето 2026.